Skip to content

Latest commit

 

History

History
445 lines (342 loc) · 13.4 KB

napredniji-rad-sa-nizovima.md

File metadata and controls

445 lines (342 loc) · 13.4 KB
Raw

Napredniji rad sa nizovima

Pošto ovo poglavlja pretpostavlja određena predznanja o nizovima, poželjno bi bilo da se podsetite kako rade nizovi uz pomoć ranijeg poglavlja Osnove Nizova.

Nizovi su jako korisni za organizovanje podataka, i u PHP-u su veoma fleksibilni i dolaze uz pregršt već postojećih funkcija koje vam olakšavaju rad sa njima. Počećemo od jednostavnijeg primera opet, u ovom slučaju dani u nedelji:

<?php

$weekDays = [
	'Ponedeljak',
	'Utorak',
	'Sreda',
	'Četvrtak',
	'Petak',
	'Subota',
	'Nedelja'
];

print_r($weekDays);

echo 'Prvi dan je ' . $weekDays[0];
?>

Za početak smo napravili niz dana u nedelji. Započeli smo brojanje od nule jer, podsetite se, u programiranju redno brojanje počinje od nule. Ovaj kod zasad ispisuje sve dane u nedelji koje smo ručno uneli, i još na kraju ispiše naziv prvog dana u nizu. Trenutno su svi elementi ovog niza stringovi, odnosno tekst.

Da napravimo problematiku zanimljivijom, u nastavku ćemo iskoristiti ovaj niz za pravljenje rasporeda, a to ćemo uraditi tako što ćemo na mesto svakog tekstualnog dana u nedelji, staviti po niz.

<?php

$tasks = [
	'Ponedeljak' => ['izneti smeće'],
	'Utorak' => ['zvati babu'],
	'Sreda' => ['teretana, noge'],
	'Četvrtak' => ['oprati kola', 'pokositi travu'],
	'Petak' => ['teretana, ruke'],
	'Subota' => ['shopping'],
	'Nedelja' => []
];

print_r($tasks);

echo 'Prvog dana treba ' . $tasks['Ponedeljak'][0];
?>

Da se podsetimo, echo je koristan ako želimo ispisati neki tekst, ili vrednost neke promenljive, ali nije dovoljan za nizove. echo $tasks bi samo ispisalo Array, što nam i nije mnogo korisno. Zato koristimo print_r(). Ali elementi niza su isti kao "obične" promenljive, pa ako koristimo indeks niza, onda možemo koristiti echo. Primetite da je ovo niy koji sadrži u sebi sedam pod-nizova. Glavni niz je indeksiran tekstualno 'Ponedeljak', 'Utorak'... dok su pojedinačni podnizovi samo popunjeni, što im automatski daje brojčane indekse, počevši od nule.

Takođe, obratite pažnju kako su različite vrednosti podnizova. 'Ponedeljak' ima jedan element, 'Četvrtak' ima dva a 'Nedelja' nema ni jedan, odnosno sadrži prazan niz []. Primera radi, možemo ih tako pojedinačno ispisati:

<?php

$tasks = [
	'Ponedeljak' => ['izneti smeće'],
	'Utorak' => ['zvati babu'],
	'Sreda' => ['teretana, noge'],
	'Četvrtak' => ['oprati kola', 'pokositi travu'],
	'Petak' => ['teretana, ruke'],
	'Subota' => ['shopping'],
	'Nedelja' => []
];

echo 'Ponedeljak:';
print_r($tasks['Ponedeljak']);

echo 'Četvrtak:';
print_r($tasks['Četvrtak']);

echo 'Nedelja:';
print_r($tasks['Nedelja']);

?>

U slučaju podniza 'nedeljA' je možda korisniije koristiti var_dump(), ali to ostavljam vama da isprobate na tom i ostalim podnizovima.

Nizovi i for() petlja

Neizbežna kombinacija u vašem kodu će biti nizovi i petlje. Iz tog razloga Vam preporučujemm da dobro savladate ovu sekciju. Iako u startu deluje malo teže, kad vam jednom 'klikne', viedećete da i nije tako strašno.

Za početak, uzećemo niz od gore, i ispisaćemo ga celog, element po element:

<?php

$weekDays = [
	'Ponedeljak',
	'Utorak',
	'Sreda',
	'Četvrtak',
	'Petak',
	'Subota',
	'Nedelja'
];

print_r($weekDays[0]);
print_r($weekDays[1]);
print_r($weekDays[2]);
print_r($weekDays[3]);
print_r($weekDays[4]);
print_r($weekDays[5]);
print_r($weekDays[6]);

?>

Jasno je da je ovaj način ispisivanja pojedinačnih elemenata nizova nepraktičan. Zamislite sad da imate niz koji nije fiksne veličine, poput nekog niza $daysOfTheMonth koji sadrži sve dane, brojčano u određenom mesecu. To će nekad biti 30, nekad 31, a nekad i 28 ili 29 elemenata. Sa ovim problemom ćete se susresti kad budete pravili forme na kojima korisnik može da bira datum rođenja, na primer.

Da bismo napravili dinamično rešenje za ovakav ispis, koristićemo for petlju.

<?php

$weekDays = [
	'Ponedeljak',
	'Utorak',
	'Sreda',
	'Četvrtak',
	'Petak',
	'Subota',
	'Nedelja'
];

$sizeOfArray = 7;

for ($i = 0; $i < $sizeOfArray; $i++) {
	print_r($weekDays[$i]);
}
?>

Da pojasnimo šta se tu dešava:

  • Ulazimo u petlju i podešavamo brojač $i na nulu.
  • Uslov za trajanje petlje će biti da $i bude manje od 7, odnosno $i < $sizeOfArray, što znači da će u poslednjem krugu biti 6, dok još ispunjava uslov.
  • Nakon svakog 'kruga' u petlji ćemo povećati $i za jedan, uz $i++.

Za slučaj da Vam nije jasno kako ova petlja radi, "raspakovaću" dešavanja u kod koji radi istu stvar, ali bez petlje. Imajte na umu, ovo nije kod koji biste videli u praksi, ali Vam možda pomogne da shvatite šta se dešava:

<?php

$weekDays = [
	'Ponedeljak',
	'Utorak',
	'Sreda',
	'Četvrtak',
	'Petak',
	'Subota',
	'Nedelja'
];

// početak petlje:
$i = 0;

// prvi krug:
print_r($weekDays[$i]);
$i = $i + 1; // $i++

// drugi krug:
print_r($weekDays[$i]); // $i je u ovom trenutku 1
$i = $i + 1; // $i++

// treći krug:
print_r($weekDays[$i]); // $i je u ovom trenutku 2
$i = $i + 1; // $i++

// četvrti krug:
print_r($weekDays[$i]); // $i je u ovom trenutku 3
$i = $i + 1; // $i++

// peti krug:
print_r($weekDays[$i]); // $i je u ovom trenutku 4
$i = $i + 1; // $i++

// šesti krug:
print_r($weekDays[$i]); // $i je u ovom trenutku 5
$i = $i + 1; // $i++

// sedmi krug:
print_r($weekDays[$i]); // $i je u ovom trenutku 6
$i = $i + 1; // $i++
// $i je sada 7

// Na kraju sedmog kruga, uslov ($i < 7) više nije ispunjen, pa se petlja prekida.
?>

Bitne informacije iz ovoga:

  • Petlja se izvršava dok god je uslov ispunjen.
  • Na kraju svakog kruga u petlji se povećava brojač $i

Da se vratimo sada malo na korišćenje same petlje. U Ranijem primeru u for ($i = 0; $i < $sizeOfArray; $i++) { koristimo promenljivu $sizeOfArray da bismo ograničili pelju. Pre same petlje u promenljivu $sizeOfArray stavljamo broj 7, koji u kombinaciji sa uslovom $i < $sizeOfArray dovodi do toga da se petlja ponovi ukupno sedam puta. U praksi će biti nepraktično ručno davati takve vrednosti, jer neće raditi sa nizovima različitih velicina. Ako bismo obrisali jedan dan iz niza došlo bi do greške, zbbog nepostojećeg sedmog elementa. A ako bismo dodali osmi element, on ne bi bio ispisan bez da promenimo vrednost $sizeOfArray promenljive(oba primera možete i sami isprobati).

Za potrebe ovog problema, upoznaćemo se sa još jednom ugrađenom PHP funkcijom: count(). U opisu funkcije na php.net sajtu stoji da ona prima niz kao ulazni parametar, a vraća broj elemenata tog niza. Dakle, ako bismo u našem primeru sa danima u nedelji to iskoristili, dobićemo broj 7:

<?php

$weekDays = [
	'Ponedeljak',
	'Utorak',
	'Sreda',
	'Četvrtak',
	'Petak',
	'Subota',
	'Nedelja'
];

$sizeOfArray = count($weekDays);

for ($i = 0; $i < $sizeOfArray; $i++) {
	print_r($weekDays[$i]);
}
?>

Sa tim dobijamo dinamičniji kod, i sada kad menjamo niz $weekDays ne moramo više posebno menjati $sizeOfArray.

Sem što možemo ispisivati sadržaj nizova uz pomoć petlje, možemo i dodavati ili oduzimati elemente. Za sledeći primer koristićemo neke od datumskih funkcija koje smo upoznali ranije:

<?php

$lengthOfMonth = date('t');
$daysInMonth = [];

for ($i = 0; $i < $lengthOfMonth; $i++) {
	$daysInMonth[] = $i;
}

print_r($daysInMonth);

?>

Ovaj kod radi sledeće:

  • Deklariši promenljivu $lengthOfMonth kao dužinu trenutnog meseca(28, 29, 30 ili 31).
  • Deklariši $daysInMonth kao prazan niz.
  • Neka petlja napravi broj krugova jednak broju $lengthOfMonth.
  • U svakom krugu neka se smesti tadašnja vrednost $i na kraj niza $daysInMonth.

Za moguće paramatere date() funkcije se uvek možete konsultovati sa php.net dokumentacijom. Nemate razloga da ih učite napamet. Što se tiče samog niza, red $daysInMonth = [] ga inicijalizuje kao prazan niz []. A u samoj petlji imamo malo drugačiji redosled $daysInMonth[] = $i, i u tom slučaju se vrednost promenljive $i dodaje na kraj niza.

Ovaj kod nije savršen, ali ostavljeno je vama da ga ispravite:

  • Ne postoji nulti dan u mesecu. Ispravite kod da ispiše postojeće "dane" za trenutni mesec.
  • Nakon što se ispiše sadržaj niza ispišite i broj elemenata u datom nizu: "Ovaj niz ima x elemenata."
  • Podsetite se kako rade date() i strtotime() funkcije, pa uradite sličan ispis za prošli mesec, umesto trenutnog.

Nizovi i foreach() petlja

Foreach petlja predstavlja malo drugačiji pristup rada sa nizovima. Da krenemo sa jednostavnijim primerom. Za početak, foreach petlja je korisnija za rad sa asocijativnim nizovima, odnosno nizovima koji nemaju brojeve za indekse.

<?php

$weekDays = [
	'Ponedeljak',
	'Utorak',
	'Sreda',
	'Četvrtak',
	'Petak',
	'Subota',
	'Nedelja'
];

foreach ($weekDays as $day) {
	print_r($day);
}

?>

U svom najosnovnijem obliku, foreach petlja radi sa nekim nizom, i prolazi kroz njega, elemenat po elemenat, nezavisno od indeksa. Kao što vidite, nemamo ni brojač $i, ni count(), ni uslov. Jednostavno, foreach napravi onoliko krugova koliko ima u nizu $weekDays. U svakom krugu uzme elemenat koji je trenutno na redu, i stavi ga u promenljivu sa desne strane as reči, za potrebu trenutnog kruga. $day može da se zove i drugačije, ali generalno pravilo koje možete koristiti jeste da format bude: foreach ($množina as $jednina), npr foreach ($numbers as $number) ili foreach ($cities as $city) itd.

Ali pošto je niz $weekDays i dalje indeksiran brojevima [0=>'Ponedeljak', 1=>'Utorak'...] nemamo neke potrebe da koristimo foreach(). Zato, nastavićemo sad na primer gde je foreach() korisniji.

<?php

$translatedWeekDays = [
	'Monday' => 'Ponedeljak',
	'Tuesday' => 'Utorak',
	'Wednesday' => 'Sreda',
	'Thursday' => 'Četvrtak',
	'Friday' => 'Petak',
	'Saturday' => 'Subota',
	'Sunday' => 'Nedelja'
];

foreach ($translatedWeekDays as $key => $value) {
	echo $key . ' - ' . $value . '<br />';	
}

?>

Kada radimo sa asocijativnim nizovima, odnosno nizovima koji su indeksirani tekstom ili drugim vrednostima, tada foreach dolazi do izražaja. Za svaki krug foreach petlje se spremaju dve vrednosti:

  • U $key promenljivu se smešta vrednost indeksa datog elementa.
  • U $value promenljivu se smešta vrednost elementa. U gornjem ovom primeru, engleski nazivi za dane se smatraju indeksima(key na engleskom), a srpski nazivi predstavljaju vrednost na tim indeksima. Kao i inače, foreach petlja će se vrteti dok ne prođe sve elemente.

Radi vežbe i podsećanja na prethodne sekcije:

  • Promenite ispis da bude 'Monday' je na srpskom "Ponedeljak".. Obratite pažnju da ipisani dani budu unutar navodnika.
  • Dodajte na na svaki krug petlje da se ispiše Engleska verzija ima više slova. ili Srpska verzija ima više slova., zavisno od toga da li je reč duža na srpskom ili na engleskom. (savet: koristite strlen() funkciju).
  • [Teži zadatak] Uzmite niz $tasks iz ranijeg primera, i napišite kod koji će ispisati sledeće:
Ponedeljak: izneti smeće.
Utorak: zvati babu.
Sreda: teretana, noge.
Četvrtak: oprati kola, pokositi travu.
Petak: teretana, ruke,
Subota: shopping.
Nedelja: slobodan dan.

Savet: Petlja može da se koristi unutar druge petlje.

Višedimenzionalni nizovi

Do sad smo videli nizove koji sadrže brojeve i tekstove. Nizovi mogu sadržati bilo koji standardni tip vrednosti, pa tako i druge nizove. Pogledajmo sledeći primer:

<?php
$basketballTeams = [
	'Lakers' => [
		'players' => 10,
		'city' => 'LA'
	],
	'Bulls' => [
		'players' => 12,
		'city' => 'Chicago'
	]
];


// Ispisemo ceo niz da vidimo sta se desava.
var_dump($basketballTeams);

Da bi pristupili elementima dublje u nizu koristimo dodatne uglaste zagrade []. U ovom slučaju, ulazimo u podniz sa indeksom 'Bulls', i onda pristupamo indeksu 'city' unutar njega.

<?php

$basketballTeams = [
	'Lakers' => [
		'players' => 10,
		'city' => 'LA'
	],
	'Bulls' => [
		'players' => 12,
		'city' => 'Chicago'
	]
];

// Konkretno, u ovom slucaju ga brisemo.
unset($basketballTeams['Bulls']['city']);

var_dump($basketballTeams);

Sem brisanja, možemo i menjati sadržaj niza. Napišemo ime niza, i onda željene indekse na kojima želimo menjati vrednost. U ovom slučaju, ostavljamo da indeks ['Bulls']['city'] postoji, ali ga ostavljamo praznim.

<?php

$basketballTeams = [
	'Lakers' => [
		'players' => 10,
		'city' => 'LA'
	],
	'Bulls' => [
		'players' => 12,
		'city' => 'Chicago'
	]
];

$basketballTeams['Bulls']['city'] = '';

var_dump($basketballTeams);

Kao i sa dosadašnjim nizovima, možemo dodati nove elemente. Sem toga, ti novi elementi mogu biti nizovi.

<?php

$basketballTeams = [
	'Lakers' => [
		'players' => 10,
		'city' => 'LA'
	],
	'Bulls' => [
		'players' => 12,
		'city' => 'Chicago'
	]
];

// Mozemo dodati i jos jedan indeks, sa novim nizom
$basketballTeams['Magic'] = [
	'players' => 15,
	'city' => 'Orlando'
];

var_dump($basketballTeams);

Zadaci za vežbu:

  • Dodajte novi podniz na $basketballTeams iz poslednjeg primera. Neka to bude za klub Spartak iz grada: Subotica.
  • Šta mislite, šta će biti ako samo dodamo novi elemenat na kraj niza sa ovim codom $basketballTeams[] = 'Sombor';? A ako taj red koda još jednom ponovimo, kako će izgledati niz na kraju?